Evo opet neka vrsta nastavka serije, “zgodne i nezgode na poslu” postova — doduse nakon malo duze pauze, ali eto nisam bio inspirisan. Danas jesam… Ma i nisam, ali eto kontam da popustim pritisak na ovaj nacin.
Znas ono kad si na poslu i imas osjecaj da ljudi oko tebe ne razmisljaju o poslu vec o tome kada i kako ce kuci da idu. E takav je dan danas kod mene. Dolazim na posao, imao par dana slobodno, i prvo sto vidim je da pola sistema ne radi, jer je jedan od vitalnih modula za sistem pao. Doduse nije ni cudo, kad je napravljeno za DOS-a, ali to je druga prica. Kao drugo, zvali me neku noc u 2 ujutro sa posla, da me informisu kako fali iz sefa 9000DKK (oko nekih 1200+ eura)… Mozda sam radi toga i dosao nadr…n na posao, jer sam znao sta me ceka.
Trenutno pregledaš artikle označene sranje.
Sva ova sranja u našoj pišanoj državi, i okolišu, me tjeraju na razmišljanje, kako bi to bilo da smo Jevrejska država. Danas bi već bili na putu izgradnje jako moderne države na koju bi mogli biti ponosni.
Ovako se samo možemo diviti prirodnim bogastvima, na koje se samo pišamo, koje ne znamo iskoristiti. Da smo jevreji, ne bi imali rak na srcu, niti na plućima, države. Ne bih svako vukao na svoju stranu. A imali bih saveznike u Americi. Ne bih nam rusi za male pare prodavali smeće, a za još manje pare kupovali bogastvo.
Pišam se na vladu/državu koja nema ni plana ni vizije.
Pišam se na sve građane te države kojij bi radije dali susjedima nego sebi, a ne zato što su solidarni. Takvi i ne znaju šta soldarnost znači.
Eto ispraznio sam mjehur…
Najnoviji komentari