Zove me čovjek da mu pomognem instalirati novi printer. Kupio neki HP printer, wireless printanje podržava i fazone, i čovjek ne zna instalirati. Došao ja kod njega, nadajući se da će to biti posao od maksimalno pola sata, jedan sok i kući sam opet. Ostao sedam sati instalirajući — I opet nisam instalirao.
Čovjek ima naravno HP laptop, HP printer, Windows Vista, dolazim ja nabrzaka preletim “Brzi vodič”, vidim da nije od nekog posla podeska, i zagrnem rukave. Obrni, okreni — Neće.
Skontam da je neka greška do Windows spool servisa. Ali nemožeš je popraviti bez re-instalacije sistema. Ni tada čak ljudi nisu imali svi uspijeha u popravci. Tek nakon formatiranja diska su neki raportirali uspijeh. Pošto je ovo HP i Microsoft, oni su škrti bili napraviti DVD i poslati ljudima sa kompjuterom, nisam imao drugog izbora nego da se čačkam sa kopijom koju su ostavili na disku. Koja ti daje mogućnost vraćanja na neki datum, ali samo mjesec dana unazad, i vračanje na fabričko stanje kompjutera. Ni jedna opcija nije dobra, jer ova prva nema nikakvog efekta kada čovjek ne zna kada je greška nastala u spool servisu, a ova druga, izgubi čovjek sve podatke.
Nakon više od 5 sati restartovanja ovoga onoga, čačkanja po recovery console, i registry ključevima, ja uvijek na istom. Čak sam izbrisao na kraju spool service, u nadi da će Windows da koristi onaj svoj čuveni “restore” funkciju kada neki od vitalnih datoteka’postavki koruptna. Ali to očito služi samo kada se virusi žele zadrzati u sistemu po svaku cijenu. To ne radi na spool servisu, jer kome još danas treba printanje. (sarkazam)
Odustanem od toga svega, u torbicu zavirim kao Sport Billy i izvadim Ubuntu CD. Ubacim ga u kompjuter, restartujem, sačekam 5 minuta dok se sistem podigne sa CD-a, otvorim OpenOffice tekst editor, i napisem “test”. Odem na Print dugme, on me pita da izaberem printer, kazem da je mrezni printer, i on ga traži 10-sekundi, izbaci njegov novi HP printer. Izaberem ovaj printer, i 10 sekundi kasnije izašao papir sa tekstom “test”. Tako jednostavno, još sa CD-a čak.
Isti slučaj kod tetke neki dan. Zove me ujutro, žali se neće Windows 7 da printa. Ona ima multi funkcionalni printer, kopier i skener. Kad sam to instalirao prije pola godine, sjećam se da sam večerao, popio sok, i kolač pojeo, dok sam čekao da se instalira software i driver za printer.
Ovaj put uopšte to vrijeme nisam želio da trošim, restartovao kompjuter, i pokrenuo ga u Ubuntu, jer sam ovaj dan predvidjeo prije pola godine. Da, instalirao sam bio Ubuntu još tada, jer sam znao da će doći dan kada će Windows da zariba. Ušao sam u Ubuntu, podesio ga da bude glavni sistem. Upalio printer, otvorio dokument koji ona treba da printa, i … naravno, našao je njen printer, kao i skener. Bez instaliranja drivera bez zafrkancije oko .NET framworka bez ovog bez onog. Sada mi je tetka Linux korisnik. Moraću joj t-shirt kakav kupiti. “Ubuntu chick”.
No nazad na onoga tipa sa početka, on se još uvijek čudi što Windows neće. A ja nemogu da mu objasnim a da ga ne ponižavam i 90% otalog svijeta koji se još pati na tome jadnom operativnom sistemu.
Ljudi Ubuntu je sasvim zreo za vas, ali je pitanje sada, jeste li vi zreli za njega?
Ćak sam i jednoj djevojci intalirao neki dan Ubuntu. Žalila se već duže vrijeme oko kompjutera kako je spor i ovo i ono, ubuntu radi duplo brze od Windows XP na njenoj mašini. Moram da priznam da je mašina spora i u Ubuntu, ali ne kao u Windowsu. Windows je prosto nemoguće koristiti, jer zaboraviš šta si kliknuo dok on to odradi. Sada je zadovoljna i ona kao Ubuntu korisnik. E vidiš mogao bi njoj za rođendan kupiti t-shirt. 
Faktički, od sada, poklanjam svakome Ubuntu CD za rođendan.
Nedavni komentari