Kisa iz vedra neba i lastin prvi let

Sjedim juče na balkonu, sunce upeklo, onako malo se pržim u ležaljci kad me odjednom po sred cvika potrefi kap vode. Kontam ono, ptica me neka pišnula, ali jok. Ubrzo poslje toga, poče malo češće da me pogađa. Skontah tek onda, da je ustvari riječ o kiši.

Počeše se i oblaci jako brzo formirati, dok utrčah da donesem aparat za slikanje, ono već počelo u veliko da pada. Pada kiša pravo, miriše zemlja. Samo molim boga da ne bude krupa, da mi orahe ne otuče i ono malo mladih voćki koje sam čitav odmor haman pazio i navodnjavao.

Pola sata kasnije, oblaci se razišli, kiša prestala padati, i malo friškog vjetra puhnu, i prve laste su već počele da krstare nebom. Mislim da su mlade laste bile, koje su tek počele da lete svoje prve sate, jer su se okušavale u nekim čudnim akrobatskim manevrima.

Izašao sam i slikao ih u letu, ali mogu reći da to i nije baš lahak zadatak. Ali eto uspio sam nešto malo da uslikam. Slike će biti kada se vratim sa odmora.