Marke i etikete

Pitam se, šta je to što tjera ljude da kupuju marke i da se oblače u etikete. Ne mislim bukvalno u etikete, ali ono da leprše neka imena nekih marki po njima — ovo letenje imena, mislim bukvalno.

Neki dan išao malo u shopping i kontam ono da kupim malo sebi nove garderobe, prodavnice su pretrpane, jer je uz blagdane bilo, i sve je ponudama nekim uljepljeno bilo po izloznim prozorima. Kada uđeš u butik, sva odjeća je ustvari uljepljena u imena designera, i to ne baš tako skromno.

I tako ja razgledam okolo malo, da vidim ima li šta god da mi se sviđa. Pa i ima ono fine garderobe, ali sve neki nazivi po njima. Pogledam cijene a ono nema ništa ispod 800kr (€100), navikao sam više na te cijene, ali nisam navikao da izgledam kao billboard. Hajde ok, razumijem da žele iskazati svoje ime, ali ne kontam da neko još plaća da nečije ime nosi na prsima, rukavima i sl.

Tako gledajući po butiku, primjetim, BOSS i SIGNAL, L.O.G.G. , majice, bluze, džempere, šalove, i sve i jedan, hajde nazovimo, “model”, je ispisan velikim slovima koji označavaju marku/etiketu.

Reklamno mjesto se plaća svugdje, pa ako oni žele da im ja izgledam kao reklama, valjda bi logično bilo da je cijena manja, jer ipak, reklama je reklama. Ili je to cijena sa reklamnim popustom, Zanima me onda, koliko bi koštalo, da nema reklamnom popusta.

Gledam šal jedan, na njemu ono niz dužinu ispisano BOSS, cijena 580kr.
Šta je u njemu samo vrijedno 580kr?
Da je ovca, nije, jer nema sasvim malo vune, a nije ni od pamuka, a ni od svile boga mi. Da bolje grije od onoga crnog što u supermarketu, mogu kupiti, ne grije. Da ljepše izgleda, pa ne baš. Razlikuju se samo u etiketi — i cijeni.