Ulazi naša jedna žena, supruga profesora iz srednje škole, pozdravljam se sa njom i nastaje priča o … zaključite sami …

Ona: A jes’ hladno, pomete
Ja: Pa i nije baš nešto…
Ona: Jok, vidim ti po ušima, čuj nije mu hladno…
Ja: Pa nije, to je od vrućine iz voza…
Ona: Jes’, upalio se, upalio se dole, vidi pa mu do ušiju došlo. Što ti je reć’ kad je insan mlad.

Šutim ne znam šta da kažem … prebacivam sa teme

Ja: Šta radi Abid? (nije mu ovo pravo ime)
Ona: Eno ga u gaćama kući je ost’o…

Ne znam ni na ovo šta da odgovorim, pa izustim

Ja: Pa šta si mu radila?
Ona: A ništa šta ču mu radit’?!
Ja: Da mu neka neće doći?
Ona: Ma jok, da hoće bog d’o…

Ma veze nemam šta da kažem, bizaran razgovor skroz. Odlučio sam da šutim dok gledam kroz prozor.

Ona: Nego… dok si mlad, idi tamo gdje te vodi, jer kad ti budeš njega vodio, nema od toga ništa…

Zabezeknuo se, nemam riječi…

Ja: Ok…