Neki dan mi se desilo nešto, što me je natjeralo na razmišljanje o moralu i karakteru čocjeka i njegovim izborima.

Svako od nas danas manje više može da donosi odluke onako kako želimo da živimo život. Danas na zapadu malo ko da je toliko prinuđen nekim drastičnim odlukama života da sam sebe svede na nešto što i ne želi biti.

Barem ja tako mislim gledajući ono što Danska pruža. Svako ko želi bilo šta od svog života, može da dobije, doduše sa malo truda. Bilo bi glupo, ali super, da se može i bez truda, zar ne?

Ovako, prosjak na ulici kada prosi za novac ne mora da prosi, ali tako je izabrao svoj život. Naše je da li mu želimo dati ili ne. Ja ne dajem uvijek, ali desi se da dam. On da provede ono vrijeme koje sjedi na trotoaru tražeći bilo kakav posao, imao bi čak i krov nad glavom. Čitav dan prositi za “hranu” je meni glupo u današnjoj Danskoj. Da se u bilo koju ustanovu za bezkućnike prijaviš imao bi obrok.
Njegova odluka da tako provodi dane, moje dal da mu ja dam ono što zaradim radeći i davajući pola od toga državi prvenstveno, pa onda ono što meni ostane, da podijelim s njim.

Tu mi je sasvim jasno sve, nema nesporazuma.

Gdje nemogu da se složim i odlučim šta je ispravno je to da osobe koje zarađivaju novac na crno. Preko “mojih leđa” ili na mome radnom mjestu. Da li je fer da oni to rade a da ja ne reagujem.

Recimo, dođe prostituka i zaradi za sat vremena ono što ja zaradim možda za 2-3-4 dana. Ako mi ponudi novac za diskreciju jer je to ilegalno što ona radi, da li to mene čini lošom osobom ili ne. Nisam tražio od nje novac, koristeći prednosti moga radnog mjesta ona zarađiva lovu, ilegalno, ako meni sama ponudi 2-3% od njene satnice, šta to mene čini?

Znam da će djevojke da reaguju na neki oštriji način, ali kontam, niko je ne tjera da to radi. Svakome od nas treba novac, nikome nikada neće biti dovoljno novca, ali ne izabiraju svi taj način da dođu do njega. Ona je izabrala to da radi, ona može i na drugi način da zaradi taj novac. Možda bi joj trebalo malo duđe kao i meni to da zaradi legalno i normalan posao da radi, ali može da zaradi. Znači njen izbor je da zaradi lovu na brz način, žrtvujući/prodavajući svoje tijelo, pa čak i ilegalno. Pošto moje radno mjesto dopušta ugodnost, prvenstveno mojim ali time i njenim klijentima, jer su je oni doveli tu, zašto bi ja odbijao novac koji je ona zaradila a sama mi nudi?