Baksuz čeljade

Neki dan dok sam se izležavao u dnevnom uz tv, šaltajući s kanala na kanal. Konačno sam se zaustavio na Animal Planet, što mi je jedan od omiljenih kanala, i gledam neke životinjske policajce, ili kako bi se to reklo na našem. – Šintori?

Uglavnom se radi o nekim slučajevima gdje ljudi zanemaruju svoje kućne ljubimce. Recimo neka žena je jednom u par sedmica dolazila kući gdje su je čekali mačka i pašče. Ti policajci su tu došli na osnovu žalbi od komšija, kada su našli domara, on ih je pustio unutar, jer djevojka naravno tu nije bila. Našli su pašče mršavo i drhtavo, žalost za pogledati. Mačka je već bolje izgledala, ma da je i ona bila pomršava, uspostavili su da je i hrčak bio tu u svome kafezu, ali je krepao od gladi. Džohari su ga pojeli, a mačka se hranila njima.

To me je sve navelo na razmišljanje o kućnim ljubimcima i osobama koje imaju tako životinje, ne zato što ih žele i vole, već da liječe neke svoje probleme. Ovdje u danskoj je recimo popularno imati pašče ili mačku, pretežno to osobe imaju jer žive same ili nemaju druge familije, pa u tome liječe svoj problem izolacije. Što je za mene posve ok, kada znaš šta radiš i brineš se o toj životinji, a boga mi i o drugima.

Recimo familija ispod nas, njih je troje, mama, sin i ćerka, oni su, izgleda malo i bolesni, i imaju psa. Veze nemam šta se dešava, ali pašče dnevno prelaje 2-3 sata obavezno. Nema dana a da ne laje. U početku je ko budala kakva, trčala s prozora na prozor i lajala na prolaznike, kraj njihovog stana. Sada se smirio, valjda upoznao okoliš. Ne znam, šta je paščetu, ali siguran sam da ne laje bez razloga.

Recimo isto me nervira to što ovdje, u danskoj, ljudi nemaju naviku da počiste iza kučnog ljubimca. Hajde ok što ne kupe iza njih, shvatam da je bljak, ali onda ga barem pusti da ode malo dalje pa izvrši nuždu. Siguran sam da nije ni njemu baš sve jedno da sere na komandu i dok ga ti držiš na uzici od pola metra, sebi uz koljeno i čekaš kad će više da se vratiš pod topao jorgan. Pokupi iza njega ili prodaj pa nek se neko drugi pazi oko njega, kada ti već ne znaš. Jel moram ja radi tvojeg problema, gledati da ne ugazim u govno?

Nisam ja neki melek što se tiče toga odnosa sa životinjama, ali pokušavam sada barem. Dok sam klinac bio, svašta sam radio, nisam životinje gledao kao živa bića. Ne znam ni sam kako sam ih ustvari gledao.
Iživljavao sam se može se reći. Sada mi je žao sve šta sam radio. Sramim se toga, ali eto nisam znao bolje. Grehota je zborili bi mi, ali nisam to shvatao.

Sječam se da sam se iživljavao nad kornjačama. A sada sam fasciniran njima, ne toliko da ih imam, ali kad skontam da su tu duže od čovječanstva, da neke sorte žive i duže, čak što više da su neke od njih nadživjele više ljudskih generacija. A prije sam ih okretao naopačke i kotrljao ih niz brdo.

Radio sam i druge stvari, možda čak i gore, ali o tome drugi put, huh.