Zgode i nezgode s posla, “Zagorio k’o indijanska tava”

Kao prvo da se ispričam svim čitaocima, što pišem dva puta post o Zgodama i nezgodama s posla”, ali ovo moram da napišem i podijelim sa svijetom.

Ja i Šmokljo, trebamo neke račune da sredimo, adresiramo ubacimo u koverte i pošaljemo. Pošto je on samo od sebe, ne daj bože nikome, nisam ga s tim želio zamarati. Uraditi ću to i sam, nije mi mrsko. Radi se o poprilično rutinskom poslu. Isprintaj račune, previj na pola, isprintaj adresu na koverti, ubaci račun u odgovarajuću kovertu i to je to u suštini. Oko 60 računa moramo srediti i ja sam već poprilično automatizovao proces, samo je ostalo to da pošalješ seriju na printanje i savijaš račune i ubacivaš u koverte. To na žalost ne mogu da automatizujem, još.

Ja sam odradio oko 40-tak računa, dok je on zujao i blejao oko mene i zavlačio se nekud da bi izbijegao rad. Primjetio sam to pa ga nisam ni zamarao s tim, kontam bolje da mi se ne petlja. Ali tu kad sam pred kraj došao on pita ako može otići da jede (na temu jela ću da pišem drugom prilikom). Kontam gdje ćeš sad jesti u pola frke. Rekao mu da sačeka minut-dva, dok ja ovo završim pa onda, kad se ono ko nudi se za pomoć, ja odbijam ono kontam, sad ću završiti ne trebaš mi pomagati kad do sad nisi. Ali on insistira kao ako ništa mogu ti pomoći savijati račune, hajde kontam nemože tu ništa sjebati.

U pravu sam bio, ne može sjebati, ali ja savijem 4 računa dok on savije jedan. Tako da sam ja savio kilo računa dok je on savio četiri. Poslje je počeo da ih stavlja u koverte, e tu je već pošlo niz brdo. Pa ne znam koliko to teško može biti, ali očito poprilično teško. Kao prvo sporo i to radi, ali hajde što je spor, on pravi greške. Ubaci pogrešan račun u pogrešne koverte. Poslje gledam i kontam, fali mi koverti ili je do automatike moje. Ali pregledam sve i sve je ok, osim onih što je on radio. Pa idi tamo u pm ne ometaj me.

Eto to smo kao završili on nestade negdje. Nađem ga čitajući novine, one neke penzionerske novine, tabloid novine u kojima su samo tračevi o poznatim osobama, kraljevskoj familiji i tako te gluposti. Zabalio je na nekim slikama neke glumice ili pjevačice polu gole. Zabalio, ali bez pretjerivanja, izbečio oči kao da žensko nikad golo nije vidio, čovječe. Još ono na glas komentira, “jao kolike sise”.

- Odem da ga ne ometam.
A on trči za mnom i komentariše kako je Paris Hilton dobra. Razog tomu je, pokaziva mi, ekspozirani milimetar njene bradavice na jednoj dojci.

Malo se čega prepadam, ali njega sam se prepao u tome trenutku, zabalio, pjena oko usta, izdrečio oči, psiho pogled, pokaziva prstom na sliku, kao da je otkrio Ameriku. Hajde da se vidi dojka ili bradavica pa možda bih i razumio njegovo uzbuđenje, ali ne vidi se ni to, onako nazire se samo ivica.

Njemu bi sevap bilo kupiti “date”, ma da bi mi te djevojke žao bilo.