Jel imaš cigaru?

Često se pitam kakve osobe su pušači koji nikada nemaju cigara?! Ne baš često mi se desi, da me pita nepoznata osoba ako može dobiti cigaru. Zašto osobe uopšte puše ako nemaju sredstava da sebi to priušte?
Ja kad bi spao na taj nivo da nekoga na ulici molim za cigaru, ubio bi se.

Ne, ne pušim, niti imam namjeru počinjati. Naravno ne mogu im dati cigaru kada nemam, a i da imam ne bi im dao. Crkni klošaru/ko.

Scenario:
Sjedim na klupi, uživam u zvijezdama, koje bog zna kada ću imati priliku vidjeti slijedeći put. Možda nekad u januaru, slijedeće godine. Prilazi mi neka osoba i pita me ako ima negdje kupiti paket cigara, 20 cigareta.
Odgovaram da ima 7Eleven u blizini, i pokazivam rukom u pravcu prodavnice. Nema ni pedeset metara udaljenosti, čini mi se da je došao iz tog pravca.
Uzdiše i pita me ako ja pušim. Odgovaram da ne pušim, i odjednom mu ja kriv.. nešto. Kontam se u sebi ma mrš u tri pizde materine klosaru jedan.

Očito nikada namjeru nije ni imao kupiti kutiju cigara, već da se ogrebe za pišanu cigaretu, jer ode u suprotnom pravcu od 7Eleven.

Ok, pokušavam biti razuman, razmišljam o tome kako je:
- Mozda je zaboravio negdje cigare. U redu je i to, ali ne može sačekati dok dođe kući da zapali?
- Nema možda love trenutno? Ne može sačekati dok dođe kući?

Ma budi iskren, reci, škrt sam k’o škutor, ne želim trošiti svoju lovu da se trujem, daj mi tvoje cigare!
Možda bi mu onda i kupio cigare, iz sažaljenja.