Jedna od stvari u danšnjem svijetu sto mi ide na živce su pušači njihov egoizam prema tome otrovu. Taj egoizam je toliki, da oni truju i ne pušače a ni jednu nanosekundu ne razmišljaju o tome.

Mene boli čošak sto oni sebe truju, truj se, crkni od nje, kao što i hočeš na kraju krajeva. Ali što moram ja s tobom?

Znate ono, sjedice čekate autobus, voz ili bilo šta u nekoj javnoj prostoriji, i gušite se od dima, čak i ako je zabranjeno pušenje. Prije par godina vozario sam do škole i veze nisu baš najbolje bile bus > voz, tako da sam prinuđen bio da šekam po pola sata na voz. Što i ne bi bila neka velika frka da se zimi nisu okupljali pušači istoj čekaonici. Kad ih napomenem da je zabranjeno pušiti, oni bi obično argumentirali, da je zima vani. I to bi mene trebalo sada brinuti? Sklonio je šupak od zime i došao da truje 30 drugih osoba. Mrš napolje pi#ka ti materina, crkni tamo ili od zime ili od cigare, ne interesuje me.

Ovih se dana ovdje, često spominje to pušenje u javnosti, kao da se uvede zakon protiv toga. Već neke zemlje u EU su uvele te zakone, i mislim da su sasvim na mjestu. Lično sam ne pušač i borim se protiv toga gdje god stignem. Zašto drugi javno moraju da ispaštaju radi nekih mazga koje su svijesno izabrale da se truju.
Ja bih da im preporucim, popušite malo furadana i garantujem da cete da crknete na licu mjesta. Pozitivne stvari su, da je ekonomicnije i vama i nama, da se nećete patiti i ustupit cete mjesto nekom pametnijem.
Negativne stvari … neko će da zaplače za vama, ali opet to će da se desi kad tad, zašto ne odma, skratiti muke svima.